ЋирилицаЛатиница КонтактЈавне набавке


 

ARHIVALIJA MESECA

 

2


3

 

4

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац


АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић


ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Павле Р. Срдић
Дубравка Дуца Марковић


ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

1

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – ОКТОБАР 2024.

 

   okotobar 2024

Пре 80 година на улицама града Пожаревца – осмеси и цвеће за Црвеноармејце

 

Треће године рата немачка окупациона армада започела је током пролећа и лета офанзивне операције у централној Босни не би ли заробили политичко и војно руководство. Операција „Скок коњића“  - извршен десант на Дрвар – није дала очекиване резултате. Али зато лето и почетак јесени текли су у знаку напредовања Првог пролетерског корпуса у садејству са совјетским трупама у борбама за Србију.

Започеле су борбе за ослобођење Србије. Црвена армија избила је на румунско-југословенску границу, а у циљу организовања дочека Црвеноармејаца и припајања југословенске војске, Врховни штаб Народноослободилачке војске и Пролетерских одреда Југославије је 8. септембра 1944. објавио Проглас поводом избијања  Црвене армије на румунско-југословенску границу.

Почетком септембра 1944. године, одмах после сламања отпора немачке борбене групе „Фелбер“ у зони југословенско-бугарске границе у источној Србији, 57. армија Црвене армије и 14. Корпус Народноослободилачке војске Југославије предузели су гоњење разбијених немачких снага према Великој Морави наступајући, под јаком борбом уз подршку 12 тенкова и 18 гардијских ракетних бацача „каћуша“, долином Пека и друмом од Кучева преко Петровца ка Пожаревцу, затим од Бора преко Жагубице према Великој Плани, Совјетске и Југословенске дивизије су се незадрживо пробијале напред, избиле на Велику Мораву и до 15. октобра 1944. године ослободиле су Пожаревац и Смедерево.

На бојиштима око Пожаревца, Мајданпека, Петровца, Велике Плане, Милошевца, Лозовика и Смедерева рањено је преко 380, а погинуло 1600 бораца, подофицира и официра Народноослободилачке војске и 441 војник и старешина Црвене армије. У знак захвалности и вечног сећања на Црвеноармејце погинуле у тим борбама, њихове посмртне остатке су југословенски народи сахранили у заједничку гробницу у Пожаревцу.
(Више: Група аутора, Ратна слика Србије у Другом светском рату, 1941-1945, Историјски архив Пожаревац, 2020; Миливоје Пајовић, Јасмина Николић, Два века војске у  Браничеву, Медија центар „Одбрана“ и Историјски архив Пожаревац, 2013.)

У част Дана ослобођења Града Пожаревца поделили смо са вама архивску фотографију која је део заустављеног времена – одушевљења људи окупљених у центру града, на раскрсници између зграде Начелства и хотела „Гранд“ и „Српска круна“, на свечаном дочеку ослободилаца.

Фотографија: На улицама Пожаревца прославља се ослобођење, 15. октобар 1944.
(Историјски архив Пожаревац, Лични фонд Александра Саше Марковића)

Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник